„Оптерећење“ се односи на отпор на који угаона брусилица наилази током рада; варијације у оптерећењу директно утичу на брзину ротације мотора, потрошњу струје и излазни обртни момент.
Не-Учитавање: Када угаона брусилица није у контакту са радним предметом, ради максималном брзином уз минималну струју. Ово одговара „брзини без-оптерећења“ наведеној на натписној плочици алата-што је обично много већа од стварне радне брзине.
Називно оптерећење: Ово је оптерећење које се примењује када угаона брусилица ради непрекидно при својој номиналној улазној снази. У овој фази, мотор достиже термичку равнотежу, при чему се његов пораст температуре приближава дозвољеној граници. Одговарајућа брзина је „називна брзина“, која је генерално нижа од-брзине без оптерећења. На пример, једна угаона брусилица може да има-брзину без оптерећења од 9600 обртаја у минути и да одржава исту брзину под номиналним оптерећењем, што указује на дизајн који може да издржи велике брзине чак и када је оптерећен. Насупрот томе, угаона брусилица од 230 мм може да има-брзину без оптерећења од 6600 о/мин, која пада на 4600 о/мин под номиналним оптерећењем-што је разлика-која резултира значајним повећањем обртног момента (до 17 Н·м).
Преоптерећење: Када оптерећење премаши номиналну вредност, брзина ротације даље опада, потрошња струје наставља да расте, а температура мотора брзо расте. Продужено преоптерећење ће скратити животни век мотора или чак довести до његовог прегоревања.
Застој: Ово се дешава када се диск за брушење или сечење потпуно заглави, доводећи брзину ротације на нулу. У овом тренутку струја достиже свој максимум (потенцијално неколико пута већа од називне струје) и обртни момент је на свом врхунцу. Међутим, пошто се не врши никакав механички рад, сва електрична енергија се претвара у топлоту; ово може изгорети мотор или створити опасну ситуацију у року од само неколико секунди.
